posmatrali šarene igračke poređane na policama, povešane po plafonu, u
veselom neredu na klupama. Bilo je tu lutaka koje se smeju i koje plaču,
elektronskih igara, minijaturnih kuhinja koje spremaju pice i torte.
Nisu se mogli odlučiti. Priđe im mlada i otmena prodavačica.
“Vidite”, objašnjavala je žena, “mi imamo malenu devojčicu, ali oboje smo
odsutni po celi dan, a često i naveče.”“Reč je o devojčici koja se retko smeje”,
nastavio je čovek.
“Hteli bismo joj kupiti nešto što će je usrećiti”, ponovo će žena, “I
onda kad nas nema…Nešto što će je veseliti kad bude sama.”
“Žao mi je “, nasmeši se ljubazno prodavačica. “Mi ne prodajemo roditelje!”
